О књизи: година / „Пропланак је био огроман. Сериога, колико год да је гледао, није могао да схвати да ли се то негде завршило. И напред и позади, његов црвено-зелени простор неприметно се стопио са хоризонтом. Са леве стране чистина је била омеђена шумом. Моћни прастари борови простирали су се ка задимљеном небу, у коме је плутало мало плаво сунце. Мртвом, оностраном врелином прелила се по сувој трави, боровима и Серјогиновим црним главама...“ Текст је представљен у ауторском издању..